У лингвистици назив социјалних варијанти препознаје различите варијације које постоје између начина говора људи, различите од језичких разлика.
Дешава се да говор никако није егзактна наука, већ напротив његова употреба зависи од породице и социјалног преноса, а самим тим и одређених процеса који утичу на учење језика о човеку и његовој употреби.
Назив „социјалне варијанте“ обухвата огроман спектар диференцијација које утичу на начин на који људи говоре, унутар којих социоекономски слој у коме је сваки.
Генерално, друштвени однос који се представља је да су људи са имућнијом економском ситуацијом достигли ниво образовања који им омогућава богатији речник и да могу да широким спектром концепата изразе нешто што мање образована особа само постиже. са мањим спектром речи, због чега почињу да се користе нови изрази који са протоком времена постају своји. Многе речи познате као „популарне“ и трансформисане у типичне за различите регије дугују порекло управо тим новим терминима “.
Такође видети: Примери регионалног и генерацијског лексикона
О категорији „друштвени“ може се разговарати само на основу тога што и језичке варијације имају много везе са оним географски. Дешава се да је лако приметити да се у различитим земљама које се баве неким језиком често појављују велике разлике у начину комуникације: изрази, типичне речи или ритмички облици говора разликују се у зависности од земље (или чак региони у њему). У сваком случају, ова варијација се сматра социјалном, јер се на крају јавља у односу на различита друштва.
У том смислу, сваки разлог због кога се језик мења је друштвена варијанта. Они су наведени у наставку, са детаљима о њиховом обиму.
- Географске варијанте: као што је речено, подручје боравка (а посебно оно што је интернализација језика) је од суштинског значаја за говор људи. Посебан начин на који свако друштво мора одржавати говор назива се дијалектом, мада је у последње време тај израз био ограничен на говор народа који више не постоје и замењен је геолектом.
- Етничке варијанте: Изнад географских граница, етничке групе деле начине изражавања који понекад стварају такозване етнолекте.
- Родне варијантеИако се на Западу то дешава све ређе, у једном тренутку је уобичајено да мушкарци комуницирају на другачији начин од жена. Ове карактеристике су познате под називом сексолект.
- Дијахронијске варијанте: језичке трансформације одвијају се на време, па је за очекивати да двоје људи из различитих епоха не деле главне кодове у језику.
- Старосна варијанта: у истом тренутку је уобичајено да људи различитих старосних група знају различите појмове. Млади или адолесцентни жаргони су део ове варијације. Ове варијације су познате као хронолекти.
- Професионалне варијанте: Људи који се баве истим активностима често деле начине изражавања. Овде су обухваћене техничке карактеристике различитих научних дисциплина, познатих као технолекти.
- Варијанте поучавања: Као што је речено, ниво образовања који је особа постигла одлучујући је фактор у њеном начину комуникације.
- Контекстуалне варијанте: исти људи у одређеним контекстима говоре на један, а други на други начин. Познати „регистар“ то показује, чинећи нову варијанту.
- Свети језици: уобичајени у неколико племена, то су различити начини комуницирања које људи имају само за дела веће верске садржине, према њиховим веровањима.
- Маргиналне варијанте: Уобичајено је да подручја у којима су људи маргинализовани (углавном затвори, али у неким случајевима и несигурна насеља) формирају сопствене жаргоне, који представљају нову социјалну варијанту.
