![Русский 1 класс. Слоги и ударение](https://i.ytimg.com/vi/4krNbves4JI/hqdefault.jpg)
Садржај
- Делови слога
- Разлике између фонеме и слога
- Број слогова у речи
- Врсте слогова
- Прекид
- Дипхтхонг
- Примери слогова
Тхеслог То је емисија фонема у истом фоничном језгру. То је фонолошка подела речи.
Подела речи на слогове је важна, јер ће зависити од тога да ли је реч акутна, гробна, есдрујула или собреесдрујула.
Због тога је важно да реч правилно раздвојите на слогове, а за то је неопходно узети у обзир дифтонг и паузу.
Делови слога
Слог се може поделити или поделити на различите делове: силабички напад, слоговно језгро и слоговна кода.
- Слоговни напад. Претходи језгру.
- Слоговно језгро. Тачка највећег интензитета унутар слога. Увек је самогласник (без обзира да ли има акценат), а најчешћи су самогласници а, е, о. Самогласнике и, у (слабе самогласнике) теже је идентификовати као слоговно језгро, али то могу бити ако их не прати јак самогласник (а, е, о).
- Силлабиц Цода. То је део који стоји иза слоговног језгра.
На пример: Фонеми речи „пан“ су: п - а - н. Слово "п" у овој речи је силабички напад, слово "а" је слоговно језгро, а слово "н" је слоговни кода.
Погледајмо још један пример:Ц.дор – тил
Реч је подељена на два слога. Сваки од њих садржи силабички напад, слоговно језгро и слоговну кода.
Тхе "ц"и"т"су слоговни напади (различито у курзиву), „а“ и „е“ су слоговна језгра (изражена подебљано) док „р"и"л”Да ли су слоговни кодови (разликују се подвлачењем).
Реч картел је ненаглашена акутна реч, па је наглашени слог (јак слог) „тел“.
Разлике између фонеме и слога
Фонема је минимална јединица језика. Фонема није исто што и писмо. Фонема је звук који артикулише свако слово. С друге стране, скуп фонема (два или више њих) чине слог.
Пример фонеме: т - о - м - а - т - е. Свако слово је артикулисано звуком и тај звук је познат као фонема.
Број слогова у речи
Према броју делова или фрагмената који се могу поделити на речи, могу се класификовати на:
- Једносложне речи. Није их могуће поделити на слогове. Цела реч је један слог и назива се једносложна. На пример: сунце, хлеб, више, буди.
- Двосложне речи. Могу се поделити на два слога и зато се зову двосложници (два слога). На пример: ца - ма, цуер - но, пуен - те, трен - за
- Тросложне речи. Могу се фрагментирати или поделити у три слога. На пример: пан - куе - куе, цуа - дра - до, пе - ла - до, тер - рре - но
- Четворосложне речи. Могу се поделити или поделити на четири дела или слогове. На пример: три - ан - гу - ло, те - ле - фо - не, па - пе - ле - ра, е - ди - фи - цио
- Петоугаоне речи. Могу се поделити у пет слогова. На пример: ма - те - мати - цас, ен - ци - цло - пе - диа, мед - те - рра - не - о
- Може вам помоћи: Једносложне речи
Врсте слогова
Слогови могу бити тоник (са акцентом или без) или ненаглашен (оне на које сила гласа не пада).
Формирање наглашених слогова
Слоги се могу обликовати на различите начине:
- Формирање слога једним самогласним самогласником. На пример: „ваздух“: а - е - ре - о.
- Творба самогласника са сугласником (назива се и једноставним или директним слогом). На пример: ем - пле - а - до.
- Творба слога са више самогласника и / или са више сугласника. На пример: добро - не.
Прекид
Прекид је раздвајање два суседна самогласника који чине различите слогове. Може бити наглашено или не.
На пример: а - е - ре - о, ца - ос, цо - или - ди - нар
- Погледајте још: Хиато
Дипхтхонг
Двогласник је сједињење два слаба самогласника (и, у) или јаког самогласника (а, е, о) са слабим самогласником (и, у).
У дифтонгу се суседни самогласници налазе у истом слогу, осим ако се дифтонг не ломи или не ломи.
На пример: муе - ла, пуе - бло, руи - до
- Погледајте још: Двослојник
Примери слогова
А - ли - ца - и - до | Случај | Сир |
А - пу - ро | Фрустрација | Достављач |
Ба - ррио | Фу - ти - ро | Ри - шта - за |
банка | Он - чи - зо | Се - гуи - дор |
Бар - ба | Хо - га - за | Сим - па - ти - а |
Осветљеност | Кућа | Софа |
Бур - бу - ха | Не вреди - не | Дакле - лем - не |
Вруће | Ин - те - ли - ген - циа | Такси |
Ца - рре - та | Ко - а - тхе | Тем - па - не |
Кућа | Слобода | Спокој |
Песма | Мон - цес | Колица са колицима |
Умор | Мајко | Ти - буди - ри - а |
Це - рра - ду - ра | Лажи | Једна |
Цлассиц | Лажов | Го-гон |
кукавица | Црн | Храброст |
Ко - ма - дре - ја | Дечко | Тестера - ли - нис - та |
делфин | Ос - тра | Ие - ма |
Дијамант | Па - гле | За - па - то |