Садржај
Дијакритички акценат (или дијакритички акценат) је графички акценат који нам омогућава да разликујемо речи са истим записом, али које имају различита значења и припадају различитим граматичким категоријама.
На пример: више (прилог количине) и плус (али).
Речи које носе дијакритички знак у неким случајевима одступају од основних правила акцентуације, али су прихваћене јер се избегавају двосмислене ситуације.
Дијакритички случајеви тилде могу се поделити на једносложне; заменица, упитних и узвичних прилога, као и код неких других. Треба појаснити да су последњих година регистроване неке промене, а Краљевска шпанска академија писама имала је тенденцију да поједностави језик елиминисањем неколико дијакритички знакови који су се раније писали; неки од њих били су обавезни, а други необавезни.
Може вам послужити:
- Речи са тилдом
- Прозодијски акценат
- Ипак= прилог времена.Још нисам одлучио (чак = парно)
- Када= упитни прилог времена. ¿Од када Елса не живи са Мартином? (када = релативни прилог или везник)
- како= упитни или узвични прилог. Како се раније нисам тога сетио! (као = прилог начина)
- Који = упитни или узвични прилог. Која је твоја кућа? (који = упоредни прилог)
- Колико = упитни или узвични прилог. Већ сам ти рекао колико те волим. (колико = упоредни прилог)
- Од= глагол дати. Не дајте му оно што тражи, нечувено је. (де = предлог)
- Где= упитни прилог места. Шта мислиш где ти је сад стриц? (где = релативни прилог или везник)
- Тхе = лична заменица. Верујем јер ми је рекао. (ел = мушки чланак)
- Више= прилог количине.Требали бисте се више потрудити. (више = адверзативни везник)
- Ја= лична заменица.Ваше мишљење ми мало значи. (моја = присвојни придев / музичка нота)
- Шта= упитна / узвична заменица.Шта су тражили? (шта = односна заменица)
- СЗО= упитна / узвична заменица. Ко долази на вечеру? (ко = односна заменица)
- да= потврдан прилог.Да, врло сам сигуран у то.(си = условно)
- Знам= глагол знати.Знам врло добро оно што ме чека- (се = заменица)
- Чај= инфузија. Волим ледени чај. (те = заменица)
- Ваш= лична заменица: Не знате јој ни име (ви = присвојни придев)
Речи са дијакритичким нагласком
Данас се једносложне речи пишу без акцента. Изузетак од овог правила је група често коришћених наглашених једносложних речи које се супротстављају другим формално идентичним речима, али са ненаглашеним изговором: то се дешава са неким личним заменицама, које би се могле помешати са чланцима, са присвојним придевима или са именицама.
То се такође дешава са неким императивним глаголским облицима и са неколико прилога. Од 2010. године не смеју се означавати једнослојеви у којима сви њихови самогласници чине дифтонг или правописни триптонг (до тада је прихваћен овај дијакритички знак; примери: рио, лио).
Друга правописна новина која се односи на питање дијакритичких знакова је та да реч „само“ више не сме бити жигована у својој прилошкој вредности еквивалентној „само“; Пре је ово био један од најчешћих случајева дијакритичких знакова и многи га и даље пишу.
Што се тиче упитних и узвичних прилога, норма њиховог обележавања дијакритичким знаком одржава се како би се разликовала од релативног ненаглашеног облика, чак и одступајући од правописне норме (јер су то често озбиљне речи које се завршавају самогласницима). Исто се не дешава са показним заменицама (оно, оно, ово), које више не би требало да буду тилдатрсе.
Још случајева са дијакритичким знаком:
| Све више и више | Ти и ти |
| Знам и знам | Њега и њега |
| Да и да | Дајте и од |
| Ја и мој | Још увек и даље |
